PORTA LUCIS TEMPLE 718
Ecclesia Gnostica Universalis
Naša crkva Ecclesia Gnostica Universalis, ili Univerzalna Gnostička Crkva je organizacija posvećena napretku u Svetlosti, Životu, Ljubavi i Slobodi u skladu s Zakonom Theleme. Ecclesia Gnostica Universalis (EGnU) je utemeljena od strane Kolegijuma Biskupa na datum 4 Septembra 2000 e.v.
Članstvo u Ecclesiji Gnostici Universalis je dostupno kroz baptizam, konfirmaciju i posvetu; napredak je nezavisan i ne zahteva članstvo ni prijem u bilo kojem Redu. To je crkva u kojoj svi Thelemiti rade zajedno. Mnogo je pisano o istoriji Gnostičke Crkve, vrednosti apostolskog nasleđa i druge slične teme od onih sklonih dokazivanju valjanosti i autoritetu vlastite linije i crkve. Kako bilo, u klasičnom Gnosticizmu, istorijski kontinuitet vidljivog svemira posmatrao se kao stvaranje nevredne i upravljane od anti-duhovnog, Arkonosa. Kao takav posmatran bio je kao tamnica u kojoj je duh Božanske Iskre zatočen u izgnanstvu.Verovali su da je cilj postojanja izvući iskru zatočenu u materiji, tako da se može vratiti svom istinskom duhovnom domu.
Ecclesia Gnostica Universalis ne prihvata ni ne praktikuje ekstremnu dualističku formu Klasičnog Gnosticizma. Mi priznajemo isto kao i Tantrička teorija, da materijalni elementi, uzeti na pravi način mogu nam pomoći na putu do Gnoze. Ipak, može biti istiniti jedan element mita o Arkosu – žudnja za moći i autoritetom može takođe postati prepreka onima koji se podvrgavaju tom autoritetu.
S druge strane, vrednost direktnog prenosa sa učitelja na učenika suštine duhovne prakse ne može se poreći. Kao što je cilj Gnosticizma duhovna evolucija, koja po našem mišljenju najbolje buja u heterogenom okruženju, naši su biskupi primili i radili prenos s raznih vrsta izvora: Veštičarstvo, Zlatna Zora, Ordo Templi Orientis, Horus-Maat Loža, Nath i Kaula Tantre iz Indije, Vajrayana Tantra s Tibeta.
Tako, sledeći tradiciju Gnostičke Crkve prošlosti i sadašnjosti, kakva je l'Église Gnostique de France, l'Église Gnostique Universelle, i Ecclesia Gnostica Catholic , mi prihvatamo širu definiciju Gnoze i nasleđujemo šarenu phantasmagoriju obreda i rituala iz mnogih gnostičkih tradicija celog sveta.
PORTA LUCIS TEMPLE
Čini što ti je volja i to neka bude sav zakon
P.L. je zajednica okupljena oko ideje i Rada na praktikovanju Telemitske filozofije, u cilju i sa težnjom ka Samospoznaji.
Te u svrhu uzvišenih ciljeva, koji su odavnina inspirisali sve one drevne posvećenike Kraljevske Veštine; P.L. upravlja svoj Rad prema svetlosti Gnoze.
U skladu sa tim; P.L. je Hram gnostika i inicijanata, koji su voljni posvetiti svoj život širenju Zakona Teleme; kroz Istinu, Mir i Toleranciju; te širenju Duha Nove Inspiracije, koja Čoveka osolobođa od robovanja neznaju.
Rad P.L. se temelji na baštini Gnostičkih Svetaca, kako istoka, tako i i zapada; jer Mi smatramo da je Istok – Glava, a Zapad – Telo, te da su to dve suštine neodvojive Celine.
P.L. nalazi da su dve knjige: Knjiga Prirode i Knjiga Života sjedinjene u svetoj knjizi novog Eona; Liber Al vel Legisu, koju je prorok Theleme i Novog Eona, Aleister Crowley preneo Čovečanstvu.
Liber Al vel Legis iliti Knjiga Zakona jeste temelj Filozofije i Rada našeg Hrama.
Takođe; P.L. se oslanja na postulat :
’’Ne uzdamo se u Devicu, niti u Goluba, Nauka je naše sredstvo, Religija naš cilj.’’,
te u skladu sa ovim postulatom P.L. se smatra Hramom Naučnog Iluminizma; i deo je baštine Ecclesia Gnostica Universalis (EgnU); pod pokroviteljstvom Biskupa Allena Greenfeilda (96˚M.M., IX˚ O.T.O.), a direktno pod pokroviteljstvom Biskupa Sergeja Vulića, T Sunca iz Theba Templa.
Naša Religija jeste Ljubav.
Naša Crkva jeste Život.
Naš Zakon jeste Sloboda.
Naš Gospod jeste Svetlost.
Fr.Impro
Ljubav je zakon, ljubav pod voljom
Rad
Porta Lucis Templa
Pod 1
P.L.T. najpre ima za cilj da slavi Religiju Ljubavi izvođenjem Gnostičke Mise; unutar Crkve Života, utemeljujući Zakon Slobode, kao pravu prirodu Čoveka u kojem je Bog – LVX Gnoze.
Pod 2
Upoznavanje aspranata o mnogostrukim putevima SAMOSPOZNAJE i širenja ljudskog RAZUMEVANJA, pri čemu se naš rad temelji na Knjizi Zakona i komentaru Ser Aleistera Crowleya, a takođe i Svetih Knjiga Teleme.
Priroritet Templa-,
jeste da uputi aspirante na novoenoski način percepciranja;
Takođe, rad Templa, zasniva se na što boljem upoznavanju potencijalnih
Članovi Templa teže;
Pod 3
Kada čovek ostvari razumevanje svoje više prirode, u njemu se budi
Samospoznaja = ( Razumevanje )
Mir = ( Tolerancija )
Vođstvo = ( M. H. N.; Majstor Hermetičkih Nauka), Istina
Oružja svetla
Četri oružja su u saglasju sa IHVH; pri čemu svako od njih karakterišu četri znamenja Viteza, odnosno Ratnika Svetla. To su;
Štit - H
Mač – V
Šlem ( Pehar ) – H
Koplje – I
Težnja svakog člana, naposletku, vodi svakog do ostvarenja stepena Majstora.
Štit, Mač, Šlem i Koplje; su simboli koji na posletku od Individue čine savršenog Majstora i predstavljaju ga kao otelotvorenje Ratnika Svetla koji je uzeo na sebe Štit Vere, duhovni Mač kojim krči put Zakona Teleme ( božanske Nauke ) do onih koji su još uvek u tami, to je onaj koji je uzeo na sebe Šlem Spasenja, božanskog Razumevanja Prirode, Smrti i Života, i koji u svojoj ruci drži Koplje, munju svetlosti kojom prosvetljujući tamu neznanja, čini da Luč, Život, Ljubav i Sloboda iluminiraju Svet.
* * *
O vremenskom periodu zvanja svakog stepena
Kako aspirant napreduje na stazi, tako se i njegov kvalitet Života menja, u skladu sa življenjem njegove Istinske Volje.
Zadobijanje nekog stepena je u dubokoj vezi sa aspirantovim istinskim postignućima na stazi. On može da laže druge članove u svojim tvrdnjama da je postigao Inicijaciju, ali pošto je laž suprotna u skladu sa njegovom datom Zakletvom, ona će neminovno uticati na njegov daljnji napredak. Šta više, to se može uporediti sa sledećim primerom;
U bujici reke, koja nosi sve u svom pravcu toka ka velikom moru, ići uzvodno ili suprotaviti joj se, podseća na stenu o koju se razbija struja talasa reke. Suprotsaviti se ( to jest, ispoljavati se suprotno od onoga što je istinska težnja samog aspiranta ) struji toka ( datoj Zakletvi, koja izraz aspirantove Istinske Volje ), jeste, kao pokušati sazidati nešto na steni o koju se lomi brzak reke Pre ili kasnije taj aspiran biće slomljen i uništen od vlastite ruke. A slabi nisu poželjni u našim redovima. Slabi su kvarljiva roba, gomila prašine koju Bog baca u oči snažnima ne bi li ih, zakratko, zaustavio u njihovoj težnji da se krunišu njegovom Slavom . Amen!
O četri drevne Vrline
Ćutati; Neka mistična Tišina rečitija od svake Reči bude onaj tajni Sakrment svakog
Iskušenika.
Znati; Neka neugasiva žeđ za Znanjem bude onaj tajni oreol nad glavom svakog
Vernog Pratioca.
Smeti; Neka hrabrost bude ona tajna Vrlina u srcu svakog Odanog Brata.
Hteti; Neka uzvišeni ciljevi za dobrobit celokupnog čovečanstva budu onaj tajni pečat
Dela svakog Majstora Templara..
’’ Čini po svojoj Volji i to neka bude sav Zakon’’
’’ Ljubav je Zakon, Ljubav pod Voljom. ’’
’’ Svaki muškarac i svak žena je zvezda. ’’
Svaki Kandidat bi trebao da zapečati svoja usta po ulasku u Temple i ne bi trebao da govori profanima o svojoj inicijaciji i datoj zakletvi. Neka njegova dela govore o njemu samome, jer je rečeno ’’poznaćete ga po njegovim delima’’ .
Ako ove četri Vrline i Tri maksime Knjige Zakona budu poštovane od svakog pripadnika Templa, tajna Sfinge pred ulazom u Svetilište ostaće neoskrnavljena od strane profanih, a Temple će biti prožet Jedinstvom.
Duhovni principi
Istina ne može biti nametana drugima (što je daleko od prakse ljudi), jer bi u suprotnom bila laž koja ima tedenciju da porobi.
Kada naša Istina počne da ugrožava istine drugih i da sebe nameće kao jedinu prihvatljivu, onda takva istina preti da postane dogma. Ne shvatamo da je naša istina samo fragment jedne beskrajne slike, i da, dok Majstori vide čitavu sliku, šegrti i kalfe, uočavaju samo njene fragmente. Stoga, oružje Majstora jeste Istina. Moramo imati razumevanja da postoji i takva Istina koja sebe želi prikazati kao jedinom i prihvatljivom, znači i to, da nasuprot njoj kao protivteža mora postojti i laž koja teži apsolutnom prihvatanju kao takvom. Jer, ako na početku beše reč, sa njom se rodio i lažov. Što znači, da tamo gde bašta nije pod okriljem razumevanja istinskog Majstora, postoje oni falsifikatori Istine koji nose titule i znamenja oružja laži.
Istina, Mir, Toerancija čine tri tačke uspravnog Trougla koji otvorena oka bdi nad Panovim staništem. Da li je baš slučjano što Istina zauzima vrhovno mesto tog Trougla i što je broj 1 u korespodenciji sa onom Istinom čiji misteriji nosilac jeste svaki Čovek i svaka Žena? U našoj Svetoj Knjizi rečeno je da je svaki muškarac i svaka žena zvezda, onda je veza koja postoji u odnosu broja 1 i Istine je ona koja je večna i individualna srž bića svakog muškaraca i svake žene. Uviđanjem da Istina postoji u svakom Čoveku i svakoj Ženi, odnosno da je slobodna svakoj Individui u skladu sa količinom njenog razumevanje njene predstave, govori nam o esencijalnom i najvišem principu Duše kojeg je ona kadra dokučiti – spoznaje JA JESAM. Razumevanje tog večnog principa u svakom od nas vodi nas ka tačci Tolerancije, jer kada čovek poznaje i živi svoju individualnu istinu, on je najpre u Miru sam sa sobom, a potom i sa svetom koji ga okružuje; a time kruniše svoj život krunom trostrukih principa; Mira, Istine i Tolerancije.
Mir je na tačci Trougla koji je u vezi sa brojem 2. Interesantno je primetiti da je broj 2 broj večnog antagonizma, podeljenosti i dvojnosti svih stvari, kako u svetu koji nas okružuju i tako i unutar nas samih. Opozicija, na koju aludira broj 2, slika je večne borbe koja je sila zamajac progresije velikog točka evolucije. Tako, da nije slučajno što baš Mir stoji na drugoj tačci Trougla, jer je jedini način na koji se dolazi do pomirenja antagonizama, jeste taj, da se spozna vlastita Istina sa kojom nam je omogućeno da živimo u skladu sa našom volja i obitavamo u Toleranciji sa svetom koji nas okružuje, što bi bilo jednako postignuću da se ne pravi razlika između jedne i bilo koje druge stvari.
Jer kao što su potrebne dve tačke da bi se ostvarila bilo kakva veza i komunikacija, bilo koje neslaganje i sukob, tako je potrebna i treća tačka koja uravnotežuje Trougao u njegovom manifestovanju u Biću Čoveka, baš kako to jednostavnim matematičkim jezikom brojeva možemo uočiti: 1+2=3.
Što znači; Mir postignut spoznajom naše vlastite Istine, otelotvoruje sliku harmonije u broju 3, a čija priroda je Razumevanje. Nastojmo da razumevamo kako su stvari oko nas tako postavljene, da čine alhemisjki proces sjedinjavanja sila konstrukcije i sila destrukcije, a da je za taj proces drugi naziv Ljubav, čiji je izlasanik anđeo Mira na Zemlji viđen u Golubu. Stoga je koren svake Tolerancije shvatanje da je Istina jedna samo u odnosu na nas same, i stoga je najveći apsurd onih religija koje imaju tedenciju ka nametanju sebe svetu kao jedinih bogom danih istina.
Stoga, ostvariti duhovni preporod unutar granica naših života i sudbina znači podupreti napore naših Volja i Ljubavi principima Istine, Mira i Tolerancije, staviti krila i podiči sklupčani sjaj unutar nas; težiti uvek ka višem.
***
za one koji su izabrali
Put kojim se ređe ide
Inkarnacija otvara pet čula, i Duša kroz Telo biva u dodiru sa spoljnim svetom. Dolazi do aktiviranja staze Univerzum. Makrokosmos, viđen očima tek rođenog pojedinca, deluje nepoznat. Pred njim je veliki zadatak i veliko iskušenje. On treba da Razume taj isti Univerzum (atu XXI).
Posmatrajući Svet oko sebe, njegov još uvek nerazvijeni aparat razmišljanja, uočava da Materija, i njen svet, u odnosu na supstancu njegovog shvatanja, postoje u izvesnoj proporciji. Univerzum nije tek zbrka pojava koja je tu da zbuni Neofita, već je taj Svet sređen i uređen, u sklad i simetriju. Sagledavajući Univerzum oko sebe, naprežući svoje moždane vijuge, Neofit uočava da je oko njega svet uređen; i da je broj Tri – ∆ (atu XX), u osnovi te sređenosti, i da je njegovo značenje uobličeno kao Trougao.
Hram (atu XX), je slika uređenosti, simetrije i sklada, on je, takođe, ekvivalent Prirode, odnosno Univerzuma (atu XXI), kao objekta Neofitove pažnje.
Neofit kaže da se čitav Svet vrti oko njega. Nije daleko od istine. No, iz toga mu preti zamka.
Posmatrajući dalje, primećuje da je Sunce (atu XIX), ona poluga njegovog rada koja se naziva Intelegencija, ili rečnikom okultista – Svetlost. Koristeći svoju Intelegenciju, on klasifikuje činjenice svetovnih pojava, i oučava da u Prirodi postoji Hijerahija. Sled promene godišnjih doba, uočava različita sazvežđa i brojne pojave u raznobojnoj dugi Manifestovanog. To je faza razLUČivanja.
Sakupljajući kamen po kamen svog napornog rada, oblikujući to kamenje u savršene blokove, on lagano, ali sigurno podiže svoj Hram (piramidu), njegovo shavtanje Univerzuma postaje sve razumnije. On shvata da u Univerzumu, odnosno u Prirodi, postoji sklad, harmonija i simetričnost. Od mnogobrojnih fragmenata on sklapa sliku jednog istinskog Hrama Prirode, unutar čijih granica isijava Svetlost, otvarajući put razumevanja Intelegencije i Stvaranja. On uočava apsolutnu Hijerarhiju. On uviđa mnogo veći plan i izvor Postojanja, i shvata da je i on sam deo tog većeg plana. Ali, koje je njegovo mesto u tom velikom planu, koja je njegova sudbina. On želi spoznaju izvora tog velikog plana, kako bi i sam najbolje služio unutar tog veličanstvenog Hrama Postojanja.
No, on ne stiže da učini svoje Veliko Delo, jer ne zna kako da sebe ugradi u taj Hram. On je često pokoleban zbog želja svog tela, zbog neodoljivog fludida moćnih struja velikog mora snova. On je isuviše često samo sanjar. On mora postati Vizionar, kadar opredmetiti svoje snove. Samo tako on može biti Veliki Umetnik Života.
Veliki veo, stoga, prekriva njegove završne Radove. Tmina Duše (atu XVIII) u kojoj zgasne svaka iskra volje, a svaka reč nade je uzaludna.
Kroz pređašnji Rad on je stekao, proučavajući Svet oko sebe, Znanje. Nalik na dete, trčkarao je proplancima Univerzuma, stičući neophodna iskustva i znanja, ali šta sada, kada je nastupio čas Iskušenja. Kada je Veo pao na pređašnji Rad, jer u silnoj Igri razumevanja, izgubio je polaznu Tačku, cilj svoje avanture; ili mu možda to samo tako izgleda, pod Velikim Velom, koji ga pritiska.
On shvata, da Priroda ima svoje cikluse, velike talase smenjivanja Svetla i Tame, i da Veo koji prekriva Dušu Prirode, jeste isti veo koji je, i njegova Tmina Noći, more Gorčine (atuXVIII).
Čime će on rasterati mutne oblake nad svojim Svetilištem, kako će dalje nastaviti svoj Rad? Potrebna mu je Vera. Ali u koga će u časovima svojih napora i poteškoće imati Vere?
U sebe! Što znači, mora se vratiti Sebi. On je polazna i krajnja tačka, alfa i omega Hrama. Mora sebe postaviti kao Centralnu figuru, mora pronaći i razumeti središte i centaralni deo Sebe.
On će se osvrnuti na pređašnji svoj Rad i uočiti dopola podignutu Piramidu, i osetiti veliku žal zbog toga što ne može nastaviti svoje daljnje uspinjanje do Sunca.
No,od tugovanja nema ništa, i on sam sada vidi, da brojni blokovi moraju biti donešeni na jedno mesto – gradilište, što u procesu rada označava fazu sakupljanja građe iliti koncentraciju napora. Ponovo je veo tamni skinut s očiju, a pažnja fokusirana na nastavak Rada. Rad je ponovno nastavljen. Veo Tamne Noći skinut kao paučina sa radnog stola nekog naučnika.
Ja sam središte Prirode, kao što je Sunce središte Univerzuma, i kao što je Tvorac (Majstor) središte Hrama, bi rečeno.
Neofit hrli ka svom daljnjem Uzdizanju. Dobro promotrivši prethodni Rad, i postavivši sebe za Prvog i Poslednjeg, razumevši sliku Hrama koja je uređena po slici Univerzuma, upravljajući se po principima Svetla Stvaranja i Intelegencije, sebe je načinio Princem, Gospodarem, Carem i Faraonom (atu IV) budućih vremena.
Šta znači ta njegova titula?
Prvo pogledajmo njegova znamenja: Kruna, Skiptar u desnoj ruci, Kugla u levoj ruci, dok položaj njegovih nogu govori o elementarnoj Prirodi nad kojom on vlada. Takođe, vidimo da Svet (kugla sa krstom) počiva na temelju sklada i uravnoteženosti, i simboliše stabilnost onih principa (četri heruvima sa atu XXI) na kojima je uspostavljen Temelj Sveta. On desnu ruku u kojoj drži Skiptar drži položenu na grudima, kao da se zaklinje da će njegova vladavina, rad i Delo, uvek biti pod pečatom i počivati na večnim principima Svetlosti, Života, Ljubavi i Slobode istinskog Bratsva, Jednog i Večnog Hrama Prirode, čije je Svetilište Istina, u ime Religije Života.
No, evo ga iskušenje. I u tom iskušenju će se ogledati dva puta. Oni koji zloupotrebe titulu kojom su Uzdignuti, nalikovaće na diktatore, dogmate i to će oslikavati nesavršenstvo i nestabilnost ovladavanjima bazičnim principima Prirode. Kupola Rada (Hrama) se oslanja na okrnjeni kamen temeljac, simbolišući nesavršenstvo prirode postignuća, kao da su neki delovi Univerzuma Razumevanju ostali zaodenuti tamom. Drugi, pak, koji će svoje zvanje i moć staviti pod Krunu jednog i jedinog suverenog Svetilišta Istine, biće nalik na Zvezde, istinske predstavnike i svetionike Znanja.
Onima, koji su se odupreli Iskušenjima Ega, biće omogućeno da se nađu u Unutrašnjosti Hrama. I svako ko se nađe u Unutrašnjosti Hrama, dosegao je ono Razumevanje Sebe, koje ga svrstava među Umetnike i radnike Svetla,Života, Ljubavi i Slobode. A onima koje je centralizoveana sveuvlačeće sile Ja povukla u slepilo hipertrofiranog ega, biće donosioci inicijacije nereda, lažni hramovnici i prodavci obmanama.
I kao što je titula Cara u neku vrstu nalik na spoljašnju Odoru Rada, tako je i na (atu XIV, Waitovog tarota) tarot karti Umetnost prikazana svojevrsna unutrašnja bela odora Rada, a dok svi ostali simboli: jedna noga u vodi, druga na zemlji, na čelu vatreni oganj Sunca, i na leđima Krila, govore o sjedinjavanju onoga što je spoljašnje, odnosno Prirode i njena četri elementa, u jasnu sliku Razumevanja unutrašnjih, okultnih principa te Prirode.
Uspravni Trougao na grudima, kao što je to predstavljeno na dizajnu tarot karata Waita, a koje su pripadale tradiciji Zlatne Zore, govori o onom aspektu Ja koje je stiglo da uzdigne Sebe unutar zidova Hrama.
Put ka Tifaretu je Otvoren, , i u Misterije Hrama Prinčevi (atu IV) bivaju Inicirani.
***
Sinovima i Kćerima
Hrama Istine
Kraljevstvo božije je u Čoveku, ali ono nije u vlasti njegovog ega, već njegove spirirualne suštine: ADONAI. Ono nad čime ljudski ego upravlja samo je ljuštura Postojanja.
Ego je Ja u čoveku, ali nečistotom bunta i nepokornosti, otežalo i centrifugalnom silom svoje gorde želje, otpalo i daleko marginalizovano od boga - Postojanja, a usled toga, degenerisano i izopačeno, u odnosu na onaj Duh koji je povezan sa Postojanjem. U njegovoj moći i posedu je obmana. On je tvorac i svedržitelj opsene i laži.
Čovek svojim egom biva vezan za ljušturu ovog sveta; to je tamas među gunama.
Otuda smernice duhovnih otaca:
Pazi da ne budeš zaveden/a bilo od strane sebe, bilo kojeg drugog čoveka ili sile.
Vera je Riznica svih stvari, ali ključevi pripadaju Znanju.
Vera je osnova našeg rada, a Znanje je plod te Vere.
Zato Mi kažemo; sve stvari počivaju u Veri, ali vaskrsavaju u Znanju.
Mi znamo da u čoveku Nepoznato pobuđuje znatiželju, ali i strah. Strah je neznanje.
Zato neznanje priziva Znanje, a znatiželja oprez.
Sa Znanjem idu i veće odgovornosti, a jedna od osnovnih je; probuditi se za Postojanje.
Spoznaj samog sebe.
Težnja Čoveka ka ovladavanju i izdizanju nad tamas principom, iliti težnja za izlaskom iz postojanja ljušture ovog sveta, stvara i jača u Čoveku Duh, i tada se sila Duha pojavljuje kao Iskupitelj, a sam proces je put produhovljavanja ’’palog sveta’’; odvajanje finog od grubog.
Čovek se kroz etape razvija u duhovno Biće; odnosno, on se budi za svest postojanja koja prožima ovaj svet, a ipak ga nadilazi, jer je suptilnijeg elementa. Jer, kao što se potoci ulivaju u reke, a reke ulivaju u mora, tako se i put duše Čoveka uliva u more veće egzistencije.
Osvešćenjem za duhovni aspekt svog JA-principa, tzv ego-kompleksa, Čovek se otvara za uticaj višeg Ja – tzv, za uticaj Svetog Anđela Čuvara. To je rajas princip iliti spiritualna Vatra kroz koju mora proći individualni ego.
Spiritualna Vatra se hrani granama Čovekovog Drveta Života, rasplamsavajući Čovekovo spiritualno jastvo, njegovo više Ja, čiji lik na sebe preuzima ADONAI. Sa spoznajom ADONAIA unutar svesti Čoveka, iliti rođenjem u Duhu, on obitava na izvoru onog Svetla i Života od kojeg je ljuštura ovog sveta samo bledi sjaj, otkrivajući novo Kraljevstvo Ljubavi i Života koje se naziva Kraljevstvo Božije.
To je trenutak jasnog sagledavanja unutar božanskog plana i pronalazak svog mesta unutar večne hijerahije Postojanja; to je Znanje svoje Sudbine iliti Istinske Volje koja vodi Čoveka do stavljanja pečata alfe i omege na njegovo Veliko Delo.
To je princip satve.
***
U toku procesa, kada je Čovek još uvek rob ljušture ovog sveta, tada je on slep za svetlost ADONAI-a, i kao Suncu leđima okrenut i zagledan u svoju senku, on mu se obraća u 3. licu sa rečima: On iliti na hebrejskom HVA. Tada je ADONAI za njega Zvezda u gustoj tmini, koji od njegovog svetla vidi samo sićušnu tačkicu – iskricu, njegovog prisustva. To je tzv bindu iliti seme više svesti. Blistava tačkica koja se često pojavljuje ispred očiju ni od kuda, privukavši našu pažnju, nestaje najednom kao što se i pojavila. Pa ipak, taj sićušni nagoveštaj prisustva ADONAIA jeste prisustvo Majstora unutar ludosti (čitaj neznanja) individualnog ega. On je poznavalac Života i Čovekov tajni Majstor, koji ga vodi putem transforamcije i inicijacije.
HVA – 12
U drugoj fazi; ljudski ego iliti luda lutalica, naivna, nesvena i svetom pojavama zavarana, u jednom trenutku shvata da je lik Majstora oličen u predstavi svetog Heksagrama, i da težnja koja ga vodi ka spoznaji tog Majstora – jeste Vatra koja sve više sažima ego-principe njegovog Bića. Lišava ga odore truleži.
Kada se otvaraju kapije Kraljevstva Božijeg, ego Čoveka biva apsorbovan u Svetlost zvezde njegovog Majstora; tada stiče uvid u veličanstvenost i moć slave ADONAIA i izriče mu na kolenima svoju Ljubav u 2. Licu: TI iliti na hebrejskom AthH. U suštini zvezde rođen, dah života uravnotežen i svetlošću zvezde okupan Univerzum. Kraljevstvo je obasjano LVX-om višeg Života.
AthH - 406
Sada se težnja rasplamsava u iskre suštinskog ognja, i Čovek se kroz svoje više Ja iliti ADONAI-a kreće do one Tačke koja ga suočva Licem u Lice sa AHIH-om, čijeg je Postojanja ADONAI samo svetlosna zraka. Tada sledi obožavanje u 1. Licu: ANI iliti na hebrejskom Ja. Ali to je ono Ja koje obitava u besmrtnosti, a čiji je smrtni odraz Čovekov ego; iliti nosilac te večne istine AHIH; Ja jesam.
ANI - 61
Verujem u
jednog tajnog i neizrecivog GOSPODA;
i u jednu Zvezdu u Zajednici Zvezda,
iz čije vatre smo stvoreni,
i kojoj ćemo se vratiti;
i u jednog Oca života,
Tajna nad Tajnama,
u Njegovo ime HAOS,
jedinog namesnika
Sunca na Zemlji;
i u jedan Vazduh, hranitelja svega što diše.
I verujem u jednu Zemlju,
Majku svih nas,
i u jednu Utrobu, u kojoj su svi ljudi začeti i
u kojoj će počivati,
Tajna nad Tajnama,
u Njeno ime BABALON.
I verujem u Zmiju i Lava,
Tajna nad Tajnama, u Njegovo ime BAFOMET.
I verujem u jednu Gnostičku Katoličku Crkvu
Svetlosti, Života, Ljubavi i Slobode, čija
Reč Zakona je TELEMA.
I verujem u zajednicu Svetaca.
I kao što se hrana i piće
svakodnevno
u nama pretvaraju u duhovnu Tvar,
verujem u Čudo Mise.
I priznajem jedno Krštenje Mudrošću
kojim postižemo Čudo Inkarnacije.
I priznajem svoj život
jednim, individualnim i večnim,
koji je bio, jeste i biće.
Thelema
Dana 11. 10. 2009. pri redovnoj izvedbi Gnostičke Mise, u Porta Lucis Templu Biskup T Qadosh zaredio je fr. Impera u
Sveštenika Ecclesiae Gnosticae Universalis.
Takođe, naš Hram je primio
iskrene čestitke na tom zaređenju i primio blagoslov Izvorne Tradicije Gnoze, od strane biskupa T Sunca iz
Theba Templa.
Ovim zaređenjem brat Impero je
prepoznat i prihvaćen kao punopravni Sveštenik Ecclesiae Gnosticae Universalis, te je time dobijo pravo i moć
da Baptizira i Konfirmiše Gnostike u EGNU,
zaređuje Đakone EGNU, te da deli blagoslove i pretvara profano u sveto dok god je živ, u suradnji sa Biskupom T Suncem,
LLLL
Brat Impero
Agape
11. decembar 2009.
Ona je pozvala Čoveka da ustane.
Snagom sile svojih prepona, on je osvajao nepoznate horizonte Zemlje.
On se uzdigao i primio Logos; postavši sveštenik Sunca, sveštenik Gospoda; jer Zmija njegove žudnje otvorila je oko njegove Spoznaje.
On je formulisao Snagu sile svojih prepona, Svoju večnu težnju kao Reč; a ta reč beš Thelema – Volja.
I Čovek koji beše slika Boga, uze Prirodu koja ga je Probudila i uzdigla za Nevestu, i povede je na Istok; u Hram Svetlosti i postavi je na najviši Presto i nazove je Intelegencija.
Čovek žudi da razume Onu koja ga je uzdigla; a Ona koja ga je uzdigla se predeaje njegovoj Žudnji; i njihova igra jeste pozdrav Neba i Zemlje; strast Hadita i Nuite; Ljubav pod Voljom
I tako je Ćovek Zemlje postao Kraljem Zemlje; srodnik Onih, u čijoj se Suštini Svet ljulja kao u kolevci Večnog Života.
O TANTRI AL-a
Najpre; tigar je životinja, sa kojom čovek oči u oči nema šanse.
Ovaj simbol; oči u oči, jednak je aspektu licem u lice pri duhovnoj spoznaji JA JESAM. Ego iliti smrtni deo nas, biva uništen. I otuda, niti jedan smrtnik nije podigao Njen veo, kako se to navodi u egipatskim misterijama kada se aspirant upućuje na stazu.
Bairava, znači neustrašiv; to znači da aspirant mora posedovati i razviti onaj stepen neustrašivosti (nevezanosti za ego) koji mu omogućuje susretanje sa ’’proždiranjem ega’’ od strane Šive; odnosno poništenja iluzornog sopstva.
S tim u vezi, aspirant mora uvežbavati sebe u ’’umiranju’’, odnosno, mora praktikovati poništavanje ega kroz oblike ili prakse uništenja; bakti, raja, karma jogu (stava, rađas i tamas), kako bi na polsetku mogao svoj ego poništiti u Šivi, vrhunskoj sadani.
Šakti (Tigar), je energija Šive otelotvorena u pojavnoj stvarnosti – Maji. U nauci je poznato da je Energija Materija.
Zato Tigar (kao aspekt Šive) preti aspirantu (atu Luda), od nadvladavanja energijom Maje; a krokodil na istoj karti upućuje na opasnosti koje vrebaju u vodama iluzornog.
Opet, nadvladati tog tigra, znači usmeriti tok energije ’’bazične strasti’’, ka izvornoj svesti - JA JESAM.
Rečnikom kabale; od Malkuta preko Jesoda ka Keteru, putem Tifareta-Binaha-Hokmaha.
ADONI MLK – SHDI AL HI – IHVH ALOAH VA-DAAT – AHIH; Gospod Kralj, Svemogući Živi Bog, Gospod Znanja Ja Jesam.
To znači, najpre moramo sebe prepoznati u našim bazičnim instiktima, kako bismo mogli usmeriti energiju ’’naše Zmije’’ (animalne duše), ka Vrhovnoj svesti.
Simbol ovog procesa, iliti tantre, je zmija koja guta svoj rep. Na ovaj način imamo dva puta; jedan spoznaje sebe kroz ’’umiranje’’ za pojavni svet, a drugi otkriva sebe kroz Šakti koja je uzela telo – poništavanje sebe kroz ženu. Put joge i put tantre.
Činiti je rađa joga;
Volja je rađa joga.
Ljubav je bakti joga.
Zakon je karma joga,
Čini što ti je volja – rađa joga.
I to neka bude sav zakon – karma joga.
Ljubav je zakon – praksa bakti i karma joge.
Ljubav pod voljom – praksa bakti i rađa joge.
Mi činimo akciju, to nas definiše unutar 3D. Akcija uslovljava događaj. Događaj je iskusvo subjekta-objekta. Akcija je odraz naše volje.
Postavlja se pitanje koja je volja u pitanju; volja Hokmaha iliti naša Istinska Volja iliti volja Jesoda, odnosno ’’hirova podsvesti’’. Ali, upravo ovi hirovi jesu iskre vatre one Volje, koja prebiva u Hokmahu. Ovi hirovi su naši bazični instikti ili kako se u kabali oni nazivaju; animalna duša.
Upravo je zato odnos Hokmaha i Jesoda oslikan u Volji koja je postala od zabludele Zmije Koplje; odnosno, to je simbol poznavanja Volje Hokmaha koja Zmiju Jesoda drži pod svojom kontrolom; to je simbolika 9-2 stepena. Ovo je jedna posebna veza Čiaha i Nefeša, odnosno Životne sile i Animalne duše. Nisu li Magovi oni koji su Uravnotežili svoju Ljubav ka Jednome u Svemu.
Otuda sledi drugi deo; i to neka ti bude sav zakon.
Na ovaj način, ova spoznaja postaje celokupni izraz karme individue; sudbina postaje sredstvo solobođenja – mokshe, iliti dostizanja Binaha.
Upravo ova sefira Binah jeste sfera Gnoze, ali Razumevanje je Tama, bez spoznaje vlastite Svrhe. U delu Parsifal ova magijska alegorija je savršeno opisana.
I otuda u EGC-u, ’’do tebe ne možemo stići, ako tvoj lik nije Ljubav’’.
Ljubav je bakti joga. Njen cilj unutar karme jeste sjedinjavanje svih suprotnih elemenata u jedinstveno stanje svesti.
Otuda ide; Ljubav je zakon; jedinstvenog stanja svesti, koje, kada je poistovećeno sa svrhom života – Voljom, iliti rađa jogom (otuda Ljubav pod voljom), dovodi do manifestacije božanskog unutar granica karme Čoveka.
... da bismo ovladali bazičnom prirodom Kraljevstva, spoznali sebe kao Horusa (Volju) – bitno je pronaći vezu sa svojim korenom u Prirodi, i bitno je osvetliti taj bazični deo sebe; a potom tada sirovu snagu našeg potencijala (tamas), formulom ’’ljubavlju pod voljom’’ (jedinstveno stanje svesti poistovećeno sa Voljom, svrhom života), trasmutovati u osnovnu pokretačku silu našeg Kretanja (rađa joga). To znači probuditi Hadita – sin spoznaje sebe kao oca, Luda postaje Mag, jer upravo dok smo nesvesni Hadita mi se manje više krećemo po instiktu kao i Luda, ali po spoznaji našeg bazičnog pokretača, energijom Lude počinje da manipuliše Mag, takoreći on je od nesvenog potencijala oblikovao sredstvo svoje Moći.
###
Gledano kabalistički; Ništa je 0, sjediniti znači svesti 2 na 1.
Pri tome uočavam da Ništa ne može učiniti taj proces sjedinjavanja, jer to Ništa je više STANJE formule nego sredstvo.
U nastavku već je rečeno šta bi bilo to sredstvo; Ljubav. Pri čemu je hebrejska reč za Ljubav AHBH, sa brojčanom vrednošću 13 i jednako reči Achd što zači JEDAN.
Stoga, Ljubav (koja podrazumeva 2, odnosno subjekat-objekat), u svojoj prirodi ima sjedinjavanje, svođenje na 1.
Ništa je samo STANJE procesa Ljubavi ( 1 ulazi u 0, otuda X u Krugu, 10), jer je to ono što ostaje od 2. Ništa ne može sjediniti razdvojeno, jer je i pre sjedinjenja Nishta i bilo.
Zato je ’’bol razdvajanja baš kao Ništa’’, jer razdvajanje, suprotno od spajanja dovodi 1 na svoja dva individualna, zasebna elementa, koja su i pre sjedinjavanja bila Ništa.
Jer ANI – koje na hebrejskom znači JA (egocentričnu svest), jeste i AIN, odnosno NIŠTA.
Tako da svako JA jeste, po svojoj suštinskoj prirodi, potvrđuje da postoji i Ne-Ja - Ništa, jedino se razlikuje manifestovanje tog JA, da li kao aktivno ili kao pasivno, tačnije da li kao Jin ili Jang, odnosno kao Muško ili Žensko. Što čitavu ovu priču svodi na formulu 1+(-1)=0, iliti 2 = 0
Ego nije u mogućnosti da postigne Samadi bez Ljubavi.
U simbolu pretvaranja Vode u Vino; otkrivena je formula za postizanje ovog stanja koje vode života (Miam) pretvara u Ekstazu (Samadi)
08. april 2010
Čini šta ti je volja i to neka bude sav zakon.
Porta Lucis Temple želi svoj Braći i Sestrama, srećnu i veselu svetkovinu objave Knjige Zakona.
Ona sedi i čeka – Njoj prilaze.
Ona širi ruke – kaže; svi ste pozvani u moj zagrljaj.
Luk i strela na njenim kolenima – Ona je lovica Duša; luk je pasivan, a strela aktivna, što govori o Njenoj formuli: Ljubav pod voljom.
Kao da čitavom svojom pozom kaže; čekam, svi ste pozvani, ali da biste se našli u mom zagrljaju, uzmite luk i strelu, odapnite strelu u pravom smeru, i otkrićete rezultantu svojih težnji.
Ljubav je zakon, ljubav pod voljom.
25 August 2010
8.8. ove godine, u Hramu Porta Lucis, urađena je inicijacija po obredu Memfis-Mizraema; i na ovaj način otpočela je nova faza razvijanja Hrama u okviru inicijatorske linije Memfis-Mizraem.
Ovom prilikom Porta Lucis Temple, poziva zainteresovane kandidate, koji žele da ostavre kontakt sa drevnom egipatskom tradicijom inicijacije, unapređenu u skladu sa ZakonomTeleme, da za informacije kontaktiraju Fr. Impera.
U Svetlosti i Snazi
Fr. Impero
Ljubav je zakon ljubav pod voljom.
04. 09. 2010.
Čini šta ti je volja i to neka bude sav zakon.
***
Pas, na grčkom KUON jeste, takođe i simbol za Vreme.
U jednom egipatskom mitu, Anubis (pas) proždire Bika; drugim rečima inkarnaciju Ozirisa.
Najpre; inkarnacija Ozirisa u Biku; lako može biti povezana sa procesijom Sunca; drugim rečima kada Sunce vršilo svoj uticaj na zemlju sa kroz sazvežđe Bika; (baš kao što je u sledećim periodima to bio znak Ovna, Riba i doba Vodolije u kojem mi živimo)
Pas iliti Vreme, označava da procesija Sunca u određenom znaku, simbolišući kako ’’princip božanstva’’, nije večan, te je podložan ’’proždiranju’’ od strane Psa – vremena. Ovo ’’proždiranje’’ može se tumačiti i kao apsorbovanje u izvor; kao kada bi svetlost Sunca bila apsorbovana u Oca – Sirijus.
Drugim rečima; uticaj Sunca kroz određeno sazvežđe predstavlja inkarnaciju principa koji predstavlja ’’načelo doba’’, određen oblik manifestovanja ’’božanskog’’. Danas nam je to ’’načelo doba’’ poznato kao božanski uticaj RaHoorKhuita.
Ovaj uticaj Sunca u određenom znaku, najpre mora biti shvaćen kao vidljiva manifestacija onog skrivenog načela, kojeg simbolizuje Sirijus – Otac, koji podaruje svetlost našem Suncu. Tako zvano Sunce iza Sunca.
Otuda, Bog uistinu ne može živeti u Psu, u vremenu, jer on je sam po sebi večan, vreme je utroba kroz koju se u objektivni univerzum inkarnira ’’božanski princip’’, da bi potom doživeo svoju ’’smrt’’, svršetak doba – i preuzeo drugo obličje.
Ovde, kao i u mnogim teosofijama, vidljivo i nevidljivo se prepliću; kao što je u egipatskoj mitologiji Izida vidljiva strana, a njena sestra Neftida nevidljiva strana manifestacije. Kako kaže Aleister Crowley; Izida je (misterija) Prirode, a Neftida (misterija ) Savršenstva.
Kada reč Thoth, podelim na slova Th O Th; mogu uočiti da je Oko u središtu, a da se dva univerzuma nalaze, jedan sa leve (to je onaj nevidljivi, nazvaćemo ga Univerum B), i drugi sa desne strane (to je onaj vidljivi, nazvaćemo ga Univerzum A). Ova dva univerzuma, takođe, korespondiraju sa desnom i levom hemisferom mozga.
Možemo zaključiti da je Thoth, ono božanstvo, kojeg simboliše Mudrost, proizašla iz UVIDA i razumevanja međusobnog odnosa Univerzuma A i Univerzuma B – tačnije, on je emanacija Zvezde Sirijus iliti Logos; baš kao što je na Drvetu Života Hokmah emanacija Ketera.
Takođe, ako mogu sebi to da dozvolim, Thoth je kažu bio lunarno božanstvo, vezano za period kada je merenje vremena prešlo sa steralnog (zvezdanog), na lunarno, odnosno Mesec je postao ’’tačka oslonca’’ u posmatranju promena.
Blizancima vlada Merkur; to su oni blizanci, za koje u Liber Israfelu (prizivu Thoth-a),Aliester Crowley napominje; O vi, božanska dva sokokla na vrhuncima vašim...’’
Zna se da znakom Blizanaca vlada Merkur, koji je pandan egipatskog boga Thotha. Ova ’’blizanačka’’ priroda, da kažem, ambivalentna priroda egipatske Tradicije, provlači se kroz celokupni simbolizam egipatske mistike. A čuvena knjiga Thotha, tzv. Tarot, jeste skup slika, koja svaka u sebi sadrži ovu dvostrukost – suprotnost, preplitanja misterija vidljivog i nevidljivog.
U Liber AL-u se pominje; ’’Ja sam Gospodar Dvostrukog Štapa Moći.’’ To izjavljuje RaHoorKhuit, ’’božansko načelo’’ koje sada zrači svoj uticaj na zemlju kroz sazvežđe Vodolije (atu Zvezda).
Šta je to kontinuitet; to je Krug iliti Večnost. Drugim rečima; šta definiše kontinuitet? Možemo kazati Vreme; ali vreme je subjektivne prirode – ono postoji kao vid percepcije; kao početak i kraj nečega; kao izlazak sunca i zalazak sunca, kao rođenje i smrt.
Ovde ćemo se zaustaviti:
Rođenje i Smrt. I jedno i drugo su subjektivnog karaktera.
Rođenje je početak, Smrt je kraj, blablabla....
Ali; Rođenje je u astronomskom značenju početak Godine, baš kao što bi Smrt bila kraj te godine. Gledano kroz godišnja doba;
Rođenje je proleće, a Smrt je jesen.
To su dva kraja jednog štapa; e sad; da li možemo zamisliti, nevidljivi centar oko kojeg se taj štap okreće?
Ovaj nevidljivi centar predstavlja Osu Postojanja, oko koje se okreću Polovi (Blizanci); predstavljajući simbol za KONTINUITET. Taj centar bi predstavljao Srž Postojanja – INDIVIDUALITET koji jeste, koji je bio i koji će biti, Tajno Središte (Hadit; jer on je u krugu svuda središte) KONTINUITETEA – Nuit (ona je uvek obod, koji se nalazi nigde). Ova koncepcija veoma nalikuje indijskom konceptu Šive, koji jednom rukom stvara, a drugom uništava ostvarujući konstantu iliti kontinutet. (moja leva ruka je prazna, jer uništio sam jedan Univerzum, i ništa ne osta – III AL).
Ona kaže; ja sam 6 i 50; ovom prilikom nećemo ulaziti u bogatu simboliku ova dva pojedinačna broja, gledano u svetlu Kabale, ali ćemo se pozabaviti, nakratko, ’’spojem’’ ova dva broja. Upravo ovaj spoj simbolizuje KONTINUITET – jedinstvo i celokupnost Postojanja. Knjiga Zakona nas navodi da se uveriomo u ovaj KONTINUITET govoreći nam: podeli, saberi, pomnoži, i shvati.
Ovo znači, da se od nas zahteva, da bismo razumeli ’’reč Nuite’’, reč KONTINUITETA, da prođemo prvo kroz operaciju deljenja, ova operacija jeste prva faza percepcije dvojstva i odlika je postupka analize, odvajanja finog od grubog, rečeno rečnikom alhemije. Ovom procesu ćemo pripisati element vode; jer voda je ta koja odvaja iliti deli. Ovaj proces odvajanja, najpre zadaje bol, jer uništava sve ono što mi nismo – ali taj bol je bol ogleda koji je čista radost.
Sledeći proces, proces sabiranja jeste odlika ’’zgrušavanja’’, iliti kako sam reč kaže sabiranje iliti skupljanje. Pojedinačni delovi – fragmenti prolaze kroz proces ’’mešanja’’, odnosno, sabiranja čiji je rezultat: zbir jedne celine. Ovo je postupak sinteze. Ovom procesu ćemo pripisati element vatre; jer ona sažima elemente u zajednički imenitelj. Najpre; ovde možemo shvatiti broj 56 u svojoj celokupnosti. Kao spoj broja Mikro i Makrokosmosa (subjektivnog i objektivnog), pri čemu lako možemo zaključiti; da je Mikrokosmos u Makrokosmosu, i obrnuto.
Proces moženja; predstavlja dosezanje (mistične) Moći projekcije iliti umnožavanja; drugim rečima, tek kada postignemo Moć projekcije iliti umnožavanja; što je druga reč za stvaranje, ostvarujemo duhovni karakter trostrukoste pročišćenosti, koji nam omogućava emanaciju (istinske) stvarnosti iz pepela Samadija.
Možemo kazati, oslanjajući se na Kroulijevo tumačenje:
0 KONTINUITET; 1 je emanacija KONTINUITETA – Tačka Svesti (Sopstvo); a broj 2 je ’’razdvojenost’’ (ego-svest), radi mogućnosti sjedinjenja.
Kažimo kroz brojeve to ovako;
6 je Vau; znak Bika, znak Života.
50 je Nun; znak Škorpije, znak Smrti.
Na karti Smrt lako možemo prepoznati ono vreme (Kaun – Pas) koje ’’proždire’’, koje ’’žanje’’, pa to isto vreme povezati sa onim, koje proždire Bika – inkarnaciju božanstva (karta Hijerofanta). Ova slika samo je ’’predstava’’ kontinuiteta, o kojem se ne može kazati kao o jedmoj ili o dve, već kao ni jednoj – pošto ona nadilazi svaku koncepciju poimanja. Takođe; može biti tumačena u simbolici godišnjih doba, ali i u simbolici Velike Godine.
Ona je NIJEDNA (Noone, One i Two – 0,1,2), jer spaja Život i Smrt u cikličnosti bez kraja; ova cikličnost poseduje svoj početak i svoj kraj, jedino putem subjektivne percepcije, i tada biva shvaćena kao ’’dužna linija’’ (možda ona od 24 podeoka).
Ova ’’dužna linija’’, spaja Život i Smrt u Put sa početkom i krajem; deleći Postojanje na dve polutke: misterije Noći tzv, misterije nevidljivog - kojoj odgovara egipatska boginja Neftida, i na misterije dana, tzv, misterije vidljivog – IZIDA kao PRIRODA; odnosno, to je podela na objektivnu i subjektivnu stvarnost, koju smo već u ovom tekstu pomenuli kao Univerzum B i Univerzum A.
Slika Ozirisa koji u svojim prekrštenim rukama na grudima drži Palicu Milosti i Bič Strogosti, a to je često položaj ruku učesnika u okultnim ceremonijama, simbol je ILUMINIACIJE (trancedentog uvida, kojeg je simbol OKO), koja povezuje ove dve stvarnosti u jedinstveno stanje svesti – nikad zalazeću izlazeću svetlost svesti, već predstavlja kontinuirano Postojanje. NEMA DELA MENE KOJI NIJE OD BOGA.
Interesantno je primetiti da Oziris, kao božanstvo korespondira sa sefirom Tifareta – sferom Sunca.
Sunce, kao središnja tačka Drveta Života, i kao centralna figura mnogobrojnih mitova, oslikava procesiju Svesti, od subjektivnog ka objektivnom, simbolišući heliocentričnu teoremu Večnog Kretanja (ja sam onaj koji ide).
Posmatrajmo šta se dobijamo, kada astrološki krug podelimo duž ose znakova Bika i Škorpije; drugim rečima putem ’’dužne linije’’ Života i Smrti.
Astrološki znakovi koji predstavljaju subjektivnu stvarnost jesu; znak Bika, Blizanaca, Raka, Lava, Device, Vage; ovi znakovi pripadaju vidljivom iliti Univerzumu A; simbolišu ’’put Sunca’’ do tačke Zapada. Ovi astrološki znakovi oslikavaju misterije IZIDE. Tačka na Zapadu jeste tačka koja odvaja vidljivo od nevidljivog, a Anubis koji je Gospod zapad, jeste simbolično utroba, koja proždire Sunce; baš kao što vreme sustiže starog čoveka. Otuda, možemo kazati kako je Anubis pratilac Izide; baš kao što vreme prati promenu godišnjih doba.
Sunce, Mesec, Merkur, Venera; tako zvana ’’svetla’’ u astrologiji.
Ove planetarne sfere, predstavljaju niže stepenove okultnih nauka.
Mars, Jupiter, Saturn, Uran, Neptun (i ponovo Mars).
Ove planetarne sfere, predstavljaju više stepenove okultnih nauka.
(Malkut)Zemlja, Jesod (Mesec), Hod (Merkur), Neceč (Venera), Tifaret (Sunce) – Malkut je simbol subjektivne stvarnosti – simbol one koja trpi promenu, ona koja ’’doživljava stvarnost’’. To je Horus koji je u bici sa bratom blizancem Setom izgubio OKO.
Geburah (Mars), Hesed (Jupiter), Binah (Saturn), Hokmah (Neptun), (Keter –Pluton) – Keter je simbol svesti i objektivne stvarnosti; simbol je Zvezde koju su egipćani obožavali kao Oca, Sunce iza Sunca – Sirijus. Keter je simbol za OKO koje Thoth, vraća Horusu; te je simbol ILUMINACIJE uništenja iluzije dvojstva (Malkuta).
( sada treba da povežemo kabalističku izreku Keter je u Malkutu i Malkut je u Keteru, ali na drugačiji način – pa da svoju ’’tačku percepcije’’ katapultiramo u Visinu – p.s. u kultovima senke Kenet Grant lepo objašnjava vezu između engleske reči visina i broja osam – korisno je proučiti.)
Rečeno je;
Tzaddi nije Zvezda?!
Keter i Tifaret – Gimel, atu Prvosvestenica
Hokmah i Binah – Dalet, atu Carica.
Ako znak Ovna (Tzaddi, nije li na karti Univerzum prikazana udica koja izlazi iz Oka), povežem sa AĐNA čakrom; mogu lako dovesti ISTOK ,koji korespondira sa znakom Ovna, kao mesto ULASKA svetlosti SUNCA u SVET (subjektivnu stvarnost planete Zemlje); baš kao što svetlost SAHASRARE čakre iluminira kroz AĐNU manifestovanu STVARNOST; sa simbolom KAPIJE iliti VRATA kroz koja svetlost ulazi u svet.
Egipatski naziv ON
Znači; znak Ovna (prolećna ravnodnevica); i simbolično korespondira sa čakrom Ađna (setimo se drugog naziva za ovu čakru ’’zapovest’’); ovde je reč o VOLJI koja se manifestuje iz duhovnog centra JA JESAM. Ovan otuda predstavlja Duhovni Orijent, i kapiju Boga, koji prolazeći kroz Zodijak, odeven u Oganj, prikazuje misterije Života i Smrti, kao misterije Izis i Neftide; misterije Dana i misterije Noći.
Takođe; ako pogledamo, druga dva fiksnaznaka; znak Lava u svetloj polovini, i znak Vodolije u tamnoj polovini dužne ose Bik-Škorpija; I povežemo njihove kabalističke simbole u jedan, videćemo kako su msiterije Noći (atu Zvezda) i Dana (atu Strast); zapravo misterije Zvezde i Zmije...
Vaš, u Svetlosti i Snazi,
Brat Šimon
Ljubav je zakon, ljubav pod voljom.
2. 10. 2010.
Čini šta ti je volja i to neka bude sav zakon
Zemaljski plan je egzoterijsko treniralište sa ezoterijskom poukom, u kojem Inkarnirani Ego, nastoji da ovlada Zanataom Tajnog Učenja Graditeljstva.
ZA ČISTU VOLJU NE OSLABLJENU SVRHOM, OSLOBOĐENU OD STARSTI ZA REZULTATOM, SVAKI PUT JE SAVRŠEN.
Životinja je ta koja kada krene u akciju jedina očekuje rezultat iste, jer je od toga zavisi život. Tako i čovek kojeg zanimaju samo rezultati (ocene), on ostaje vezan istima za najanimalniji deo sebe.
Nisu li SAVRŠEN i SAVRŠEN jedan SAVRŠEN; Ili su NIJEADN?!
Pa, ko onda pravi razliku u umu Čoveka?
THELEMA je filozofija nikad izlazećeg-zalazećeg SUNCA, a nije li to KONTINUITET SVESTI?, u kojoj je SVAKA TAČKA središte. Koncepcija izlazećeg-zalazećeg SUNCA jeste formula starog Eona.
Hijroglif starog Eona jeste OBEŠENI ČOVEK; čovek koji pati, vode iluzije iz kojih vreba KROKODIL.
Hijeroglif novog Eona jeste EON; plamen Vatre – spiritualnog načela Vatre, kroz koju mora proći svaka grubost (suvišnost) individualnog Ega.
Kada čoveka zanimaju samo ocene - rezultati, on ostaje vezan za najnižu ravan, uslovljen svojim željama za rezultatom, kada svojim mnogobrojnim ponavljanjem (vraćanjem u treniralište), polako počne da zanemaruje čisto želju za rezultatima, i krene da traži odgovore na pitanje ( Ko sam Ja i šta če biti Znak), tada se on polako budi kao Čovek.
ISTINA, koja se polako otkriva, u jednom trenutku biva prepoznata u Čoveku kao MAG SA TAJNOM UNIVERZUMA, biće spiritualne razine, koje je uspelo da vlastitom voljom ovlada animalnom prirodom svog bića; i tada Čovek ulazi u ’’Jerusalim’’, jašući na magarcu; i njegova Reč je AL; jer to je glas FENIKSA.
’’Braća behu toliko obazriva da zataje njegovo pravo ime.
Posle koga idu tri imena Velika i Strašna koja ovde ne ispisujem. Na kraju se pojavi ovaj novozapisani hijeroglif Lava, a Ime toga Brata beše od mene skriveno. Tada mi bi objašnjena Misterija ovih Reči: kako su u prvom periodu zabeležene istorije ljudi mislili da život potiče samo od Žene, i delovali po Formuli Izide, obožavajući prirodu kao čednu i ljubaznu, ne razumevajući Smrt, ili Arkanu Ljubavi. I kako se, kad vreme beše sazrelo, pojaviše Braća Formule Ozirisa, čija reč je I A O; pa tako ljudi obožavaše Muškarca, smatrajući ga podložnim Smrti, a njegovu pobedu zavisnom od Vaskrsnuća. Na isti način smatrahu da Sunce biva pogubljeno i ponovo rođeno svakim novim danom, i svake godine. Sad, kad je ova velika Formula ispunjena i dovedena do sramnog stanja, ovaj Lav istupi da proglasi Eon Horusa, krunisanog i osvajačkog deteta, koje ne umire, niti se ponovo rađa, već blistajući večno hodi svojim Putem. Isto tako ide i Sunce: jer, isto kako se sad zna da je noć samo Zemljina senka, tako je i Smrt samo senka Tela, što zaklanja njegovo Svetlo od njegova nosača. Od ovog Proroka Reč je QHELEMA. Mnoge su i čudesne misterije ove Reči, i Numeracije otuda! A ne smem ih ni obznaniti, sem ove najprostije, zbog male dece: „Ljubav je zakon, ljubav pod voljom.“
Otuda:
INTELEGENCIJA: upotrebljavajući je, Čovek može nadići svoju senku, on na taj način razvija VRLINE, razvijući kapacitete svojih dobrih osobina do stepena da te osobine postaju ČULO – sposobnost istinke percepcije i dubokog doživljaja sopstva. To, otvoreno ČULO, konačno ga približavaju SPOZNAJI, omogućujući mu uvid u to ko je on, odakle je došao i kuda ide – tek tada ČOVEK VIDI ISTINU.
Otuda, razne dogme, kultovi i sistemi religije i državne vlasti gledaju da zatupe ČOVEKA, a ne da ga oslobode, jer time gube MOĆ VLADANJA.
NEZNANJE je sredstvo VLADARA (svetovnih autoriteta) kojim oni manipulišu SLOBODOM ČOVEKA.
Pravi tragalac za ISTINOM je protivnik svih BOGOVA; ON; i otuda predstavlja OPASNOST i ZLO; jer ukazuje na istinsku stazu SLOBODE, jer ON otkriva BOGA u harmu svog ŽIVOTA; i biva SVEŠTENIK SPOZNAJE.
Jednom oslobođen od ILUZIJA tragalac za istinom prestaje da robuje besmislienoj SVRSI, već teži ostvarenju SVRHE svojeg ŽIVOTA; teži ostvarenju svoje ISTINSKE VOLJE.
Mi otuda kažemo: Ne JAGNJE; nego LAV SVETLOST.
Jer JAGNJE je bojažljivo, krotko, u stadu pod palicom Pastira.
LAV SVETLOSTI je sam, snažan, dostojansven, slobodan, isjavajući...
Baš ka što su:
DOVE – LOVE
LUST - DUST
Izaberi mudro!
’’Neka cela Staza sada svima postane vidljiva!
Frater Perdurabo je najpošteniji od svih velikih verskih učitelja. Drugi su govorili: ’’veruj mi!’’ On kaže: ’’ Ne veruj mi! ’’
On ne traži sledbenike; prezirao bi ih i odbijao. On želi nezavisni i samostalni korpus učenika koji će služiti sopstvenim metodama istraživanja. Ukoliko može da im uštedi vreme i muke, dajući im nekoliko korisnih ’’saveta’’, njegov rad će biti obavljen na njegovo zadovoljstvo.
Oni koji su želeli da ljudi veruju u njih bili su glupi. Ubeđivanje govorom, perom ili delotvornim mačem, mučenjem i lomačom, proizvelo je tu ’’veru’’, koja se protivi i razara svako pravo versko iskustvo.
Celokupan život Brata Perduraba sada je posvećen tome da vidi da ste vi postigli to živo iskustvo istine za, putem i u sebi!’’
Soror Virakam; Magika u Teoriji i Praksi
Ljubav je zakon, ljubav pod voljom
20. mart 2011.
Čini šta ti je volja I to neka bude sav zakon.
Ljubav je zakon ljubav pod voljom.
SVETKOVINA:
Koplje za Vatru najviše Volje i Reč koja podaruje Život.
Putir za Vodu života, koja je krv Života
Mač za Vazduh , dah koji hrani pluća sveg života i pokreće krv na Ljubav
Pentakl za Zemlju, telo Kraljevstva u kojem se manifestuje slava tvoje Reči;
Neka je slava tebi, koji donosiš plamen Istoka – svetlo Istine
Neka je slava tebi, koji dolaziš da izbaviš decu Zemlje potopljenu u vodama Maje,
Neka je slava tebi, koji dolaziš onima koji vape za tobom, za tobom koji si vazduh
što pokreće njihova srca na obožavanje –
KRUNISANO I OSVAJAČKO DETE HORUS.